Mrs. Dalloway

Tenía muchísimas ganas de leer a Virginia Woolf y creo que ha sido un error comenzar con 'La señora Dalloway'. Me ha parecido un libro muy complejo en la forma -la narración es una especie de flujo constante de pensamiento, solo interrumpido por algunos diálogos, que salta con mucha frecuencia de unos personajes a otros inadvertidamente- y excesivamente críptico en el contenido. Ojo, estos problemas tienen que ver con una falta de comprensión por mi parte, en ningún caso lo achaco a que se trate de una mala novela; de hecho, me parece todo lo contrario. Y así, en muchas ocasiones sin terminar de entender lo que estaba leyendo, me apetecía seguir avanzando en esta narración que describe, con una prosa repleta de lirismo, la burguesía inglesa de los años veinte.

Zaista sam željela da mi se svidi, ali nekako baš nije išlo. Malo me pogubio način pisanja koji jeste dobrim dijelom poetičan ali kroz njega se ili gubi smisao ili ja jednostavno didn't GET IT. Ne mogu da ulazim u književnu kritiku jer nisam kadar, ali likovi koji su najviše opisani su mi bili dosadni a oni koji su me najviše interesovali su ostali nedorečeni. Takođe ljubavni plot izeđu Klarise i Pitera mi nema smisla, ako je bio toliko zaljubljen u nju i još uvijek je, zašto je stalno kritikovao kako je površna i njen životni stil njemu nema smisla? Pa okej, mislim ima smisla ako shvatimo da niko nije u pravu i da su svi likovi čudni, nesretni, i manje ili više gej, a sve je to obavijeno opisom visokog londonskog društva koje je izrazito monontono (sem naravno silnog i cijenjenog cvijeća koje često ima svoje istaknute momente).

Zaista sam željela da mi se svidi, ali nekako baš nije išlo. Malo me pogubio način pisanja koji jeste dobrim dijelom poetičan ali kroz njega se ili gubi smisao ili ja jednostavno didn't GET IT. Ne mogu da ulazim u književnu kritiku jer nisam kadar, ali likovi koji su najviše opisivani su mi bili dosadni a oni koji su me najviše interesovali su ostali nedorečeni. Takođe ljubavni plot izeđu Klarise i Pitera mi nema smisla, ako je bio toliko zaljubljen u nju i još uvjek je, zašto je stalno kritikovao kako je površna i njen životni stil njemu nema smisla? Pa okej, mislim ima smisla ako shvatimo da niko nije u pravu i da su svi likovi čudni, nesretni, i manje ili više gej, a sve je to obavijeno opisom visokog londonskog društva koje je izrazito monontono (sem naravno silnog i cijenjenog cvijeća koje često ima svoje istaknute momente).